Zovem se Paroskaj Miroslav, rodjen sam u Novom Sadu 1979 godine, zivim u Rumenci sa ocem Jankom , majkom Zuzanom (rodj. Marcok) i sestrom Vesnom. Po ocu sam Rusin, po majci Slovak a po struci graficki inzenjer. Ovaj kratak esej posvecujem svojim precima odnosno u ovom tekstu zelim u kratkim crtama da ispricam svoju porodicnu istoriju odnosno istoriju porodice Paroskaj.

Evo kako se javila zelja za ceprkanjem po proslosti mojih predaka.

 

Dvehiljadite godine preminuo je Paroskaj Danilo, moj stric. Dan nakon njegove sahrane, kako je to i obicaj, na groblju se okupila njegova najbliza rodbina, njegova deca, unuke, braca i sestre sa porodicama.

 

Zasto pocinjem pricu bas ovako?

Tog dana moj drugi stric, Paroskaj Djura, poneo je sa sobom jednu staru fotografiju, koja je bila u dosta losem stanju. Kako nam je objasnio, na toj fotografiji, koja je najverovatnije napravljena davne 1910 godine, bio je moj deda Paroskaj Nikola njegova braca i sestre, njegova majka, otac i deda odnosno moj deda, pradeda i cukundeda.

 

 

Odmah sam shvatio da je ta fotografija nesto izuzetno vazno za moju/nasu porodicnu istoriju. Zamolio sam strica da mi je pozajmi da pokusam da je na neki nacin restauriram, i da napravim svakom po kopiju ove izuzetne slike. Stric, verovatno videvsi kakav je utisak na mene ostavila ova fotografija, odlucio je da mi je pokloni. Bio sam veoma srecan. Odmah nakon sto sam se vratio kuci poceo sam sa radom na njenom vracanju u prvobitni sjaj. Velika poderotina na njoj, srecom nije prolazila ni po jednom licu tako da mi je restauracija u velikoj meri uspela. Sliku-fotografiju sam uramio i stavio na zid u moju sobu.

 

Malo ko, kada bi usao u moju sobu, je ne bi primetio i ne bi upitao ko je to na njoj. Onda bi usledio moj odgovor, pomalo vec naucen napamet: Na njoj su moj deda i njegova braca i sestre, pradeda, prababa i cukundeda i najverovatnije je napravljena 1910 godine;  sve dok mi jednom jedan moj poznanik nije neprijatno iznenadio sa podpitanjima:

Kako su se zvali braca i sestre tvog dede, cime su se bavili, da li ti je i cukundeda rodjen ovde? Poceo sam da mucam, i da mu dajem odgovore za koje ni sam nisam bio siguran da su tacni. Osecao sam se kao da sam ponovo u osnovnoj skoli i da me je uciteljica prozvala da odgovaram gradivo koje nisam ni pogledao. U tom trenutku sam shvatio koliko malo znam o proslosti, odnosno o svojoj porodicnoj

istoriji. Bio sam postidjen i dugo nakon odlaska poznanika, koji me je “preslisao gradivo” i ispresecao sa pitanjima i pod pitanjima, sam razmisljao o tome.

 

Nekoliko nedelja  nakon toga, odlucio sam da preko interneta potrazim Ziros Mirona, velikog publicistu i istoricara koji se vec dugi niz godina bavi proucavanjem istorije Rusina u Vojvodini, da stupim sa njim u kontakt i da ga zamolim da mi pomogne u pronalazenju odgovora na pitanja koja su me interesovala (iz kog mesta u Novi Sad su se doselili Paroskaji, o osnovi prezimena itd.). Kontakt sa Ziros Mironom mi je ulio samopouzdanje i odlucio sam da poslusam njegove savete, a tek kada sam vec daleko poodmakao u mom mini istrazivanju setio sam se njegovog saveta:

”Pomiri se sa time da ovo sto te zanima neces doznati i uraditi za kratko vreme, i da ces na tvom putu do cilja nailaziti na brojne prepreke i slepe ulice, ali ako hoces da zavrsis ovo sto si zapoceo moras biti istrajan i uporan” 

 

Prvo sam poceo sa izradom porodicnog stabla. Krenuo sam tako reci od niceg, od mene mojih roditelja, mog dede i babe i od njihove dece. Shvatio sam da, i pored toga sto je to samo moja najuza familija, mi nedostaje gomila podataka (godina rodjenja.smrti, devojacka prezimena…). Odlucio sam da idem dalje . Otisao sam na staro rusinsko groblje u Novom Sadu i tu pronasao grobove pradede, prababe i nekoliko njihove dece i grob mog cukundede. Kada sam posle posete grobova mojih predaka i zapisivanja podataka u notes, dosao kuci, predamnom je bilo jedno netpuno  porodicno stablo sa, kako se kasnije ispostavilo, gomilom netacnih podataka. Rezultat mog dotadasnjeg rada bio je prilicno obeshrabrujuci, bilo mi je vec tada jasno da je Ziros itekako imao pravo.

 

Paralelno sa istrazivanjem Paroskaja u Srbiji poceo sam, uz pomoc interneta, da tragam za Paroskajima u Americi, posto sam saznao da je moj pradeda Paroskaj Mihailo imao brata Paroskaj Janka (Paroskai John). Na internetu sam dosao do sajta koji predstavlja neku vrstu brodskih dnevnika . Na tom sajtu se moze pronaci spisak emigranata koji su u to vreme drodovima stizali u Ameriku, kod koga su prijavili boravak, odakle su dosli, njihovo bracno stanje, godiste, izgled broda sa kojim su dosli itd.

 

Uz pomoc ovog sajta sam saznao da je Paroskaj Janko (Paroskai John) emigrirao u Ameriku 24.februara daleke 1903 godine u svojoj 28-moj godini, i da je boravak prijavio kod svog prijatelja, takodje poreklom takodje iz Novog Sada, Stibran Janka(Stibran John) koji je po nacionalnosti bio Slovak.

 

 

Izgled broda kojim je Paroskaj Janko stigao u Ameriku 1903

 

Nekoliko Meseci kasnije, kod njega dolaze jos i njegova zena Justina(Andrejcik)Paroskai sa jednogodisnjom cerkom Julijanom Paroskai- kasnije Sherbula.

 

Uvidom u brodski dnevni, na sajtu, vidi se da su narednih godina Janko i njegova porodica cesto dolazili u Novi Sad u posetu zavicaju i familiji koja je tu ostala (svome bratu i ocu). Tek kada kada uzmemo u obzir, da je put u to vreme trajao par nedelja i da je bio prilicno skup i iscrpljujuci, shvatamo kolika je bila njihova veznost za zavicaj i za one koje su u njemu ostavili. Paroskaj Janko (Paroskai John) je imao cetiri cerke Mariju(Mary), Anu(Anna), Julijanu(Julia) i Jelenu(na rusinskom Ilcha a na engleskom Helen). Kako prezimena cerki nakon udaje nisam znao, naisao sam na zid od  kojeg se dalje nije moglo ici, tako da je to sve sto sam na ovaj nacin, putem interneta, mogao da saznam o njima.

Na jednom od sajtova americkih Rusina postavio sam ovu pricu, sliku Paroskaja iz 1903 i zamolio sve one koji znaju nacin na koji mogu da dodjem ili saznam nesto vise o potomcima americkih Paroskaja mi to i jave.

 

Proslo je skoro godinu dana od postavljanja ove price, svojevrsne poternice za americkim Paroskajima, na sajt a niko da se javi.Poceo sam poceo da se mirim sa tim da to sigurno niko i ne cita i da je to kraj puta. Sve dok mi jednog dana nije stigao mejl... Mejl je bio od Pavla Powersa, koji mi je poslao neke informacije i izrazio spremnost da mi pomogne u pronalazenju Jankovih potomaka. Mada informacije koje mi je poslao, kako se kasnije ispostavilo, nisu bile vezane za moje Paroskaje,  Pavlo je zaista odrzao obecanje i pomogao mi je da pronadjem potomke Janka Paroskaja, o cemu cu kasnije malo vise reci.

Uspostavljanje kontakta sa Pavlom dalo mi je dodatan podsticaj da nastavim dalje.

Kontaktirao sam strica Paroskaj Djuru i otisao kod njega da pokusam da kompletiram porodicno stablo. Nakon njega posetio sam i tetku Marijas(Paroskaj)Jelenu istim povodom. Kroz razgovor sa njima otklonio sam neke moje  pogresne predpostavke i polako porodicno stablo je pocelo da se nazire u svoj svojoj velicini i lepoti.

 

Od Djure i Jelene sam dobio nekoliko slika nasih Amerikanaca-jedne od cerki Janka, Julijane-Juli koja je cesto dolazila u Novi Sad . Od njih sam saznao da ona nije imala dece i da je bila udala za Sherbulu Nikolu koji je takodje bio iz ovih krajeva, tako da sam prezime Julijane saznao, pa su mi ostale jos tri Jankove cerke-Ana, Marija(Mary) i Jelena(Helen).

               

 

Slika porodice Paroskaj Nikole koja je napravljena 1958. prilikom posete Julijane Sherbule

 

Moja tetka Marijas(Paroskaj)Jelena me je uputila na Ofenbeher Stevu i Karadzic(Babic)Magdalenu koji su deca Ofenbeher(Paroskaj)Marije i Babic(Paroskaj)Jelene, odnosno na decu sestara mog dede,odnosno zenske grane porodicnog stabla.Obradovao sam se kada mi je tetka rekla da cu kroz razgovor sa  Stevom i Magdalenom  (koje do tada nisam nikad u zivotu video ni znao da postoje) sigurno u potpunosti kompletirati stablo i saznati iz prve ruke sve sto me je interesovalo o kuci (trscari) u kojoj su oni ziveli sa svojim porodicama sve do njenog rusenja.

 

Sledece sto sam uradio bio je odlazak Ofenbeher Steve. Da stvar bude interesantnija pored njegove kuce sam prolazio sve godine mog skolovanja a da nisam ni predpostavljao da tu zivi moj rodjak i to ne tako dalek. Na vratima me je docekala Stevina supruga Verica. Kada sam joj se predstavio prilicno je bila iznenadjena, pozvala je Stevu i ja sam mu ukratko ispricao ko sam i sta me sve interesuje….

 

To ukratko potrajalo je sat vremena. Dogovorili smo se da ponovo sretnemo za nedelju dana da bi mi  pripremio stare fotografije, dokumente i podatke za njegov deo porodicnog stabla.

 

 

Deo stabla Paroskaj-Ofenbeher

 

 

Kao sto smo se i dogovorili, sreli smo se za nedelju dana. Steva mi je pripremio zaista mnostvo starih fotografija od kojih su meni svakako najinteresantnije  bile slike stare ulice Banatic iz 1962. godine (danasnje Gagarinove) i kuce Paroskaja u broju 7, slike kuce-trscare Paroskaja napravljene pred samo njeno rusenje i plan osnove kuce (zidovi od naboja debeli 60 cm).

 

 

Uluca Banatic1962 godine (danasnja Gagarinova) i kuca Paroskaja u broju 7

 

 

Slika kuce-trscare Paroskaja napravljena pred samo njeno rusenje

 

 

Plan osnove kuce-trscare (zidovi od naboja debeli 60 cm).

 

Sa Ofenbeher Stevom sam se dogovorio da, cim pre to bude moguce, odemo u posetu Karadzic(Babic) Magdaleni. Tako je i bilo. Otisli smo kod Magdalene, srdacan prijem kao i kod Steve, kratko upoznavanje mene i Magdalene.

 

Za stolom Steva, ja i Magdalena a na stolu izmedju nas stare slike, skice stabla i moj notes. Zajedno sa kafom Magdalena je pred nas iznela dve stare fotografije iz 1925 i 1931 godine koje je dobila od svoga oca. Ove dve prelepe fotografije, koje su nam u amanet ostavili nasi preci, napravljene su na rusinskom groblju u Novom Sadu, prilikom podizanja spomenika mom cukundedi Mihaelu 1925 i mom pradedi Mihailu 1931 godine.

 

 

Kao sto sam vec spomenuo na fotografiji iz 1925 godine, nasi preci su se okupili povodom podizanja spomenika mom cukundedi Paroskaj Mihaelu koji je umro 1919 godine u 80-toj godini. Interesantno je sto su za tu priliku iz Amerike dosli i Paroskai(Andrejcik)Justina i Paroskai(kasnije Sherbula)Julianna,

Odnosno supruga i cerka Paroskaj Janka (Paroskai John) brata mog pradede Paroskaj Mihaila, koji je, kao sto sam vec ranije rekao, 1903 emigrirao u Ameriku. Ako se fotografija pazljivije pogleda, moze se na spomeniku procitati, da spomenik podize sin Janko sa zenom Justinom iz Amerike.

 

Pored njih na ovoj fotografiji su: moj pradeda Paroskaj Mihailo, moja prababa Paroskaj(Makuvka) Marija, i njihova deca: Paroskaj Nikola (moj deda), Paroskaj Aleksandar sa zenom Rozalijom, Paroskaj(kasnije Ofenbeher)Marija, Paroskaj Janko sa zenom Veronom, Paroskaj Denci sa zenom Katom, Paroskaj(kasnije Babic)Jelena, i Paroskaj Djura sa svojom prvom zenom. Na fotografiji, ako racunamo i preminulog, se nalaze tri pokoljenja-generacije Paroskaja, te 1925 godine niko od dece Paroskaj Mihaila i Paroskaj(Makuvka-slovacko prezime) Marije nije imalo decu, sto vec na sledecoj fotografiji iz 1931 godine nije slucaj.

 

 

 

 

 

Slicno onoj fotografiji iz 1925 godine i ova je napravljena na rusinskom groblju povodom podizanja  spomenika mom pradedi Paroskaj Mihailu koji je umro 1929 od posledica nesrece sa konjem. Na njoj su: njegova supruga Paroskaj(Makuvka)Marija i njegova deca sa svojom decom i zenama odnosno muzevima i njegov brat Janko(John) iz Amerike. Na obe slike, kao i one iz 1910, odmah primecujemo lepu kompoziciju pa je zaista lako, uz pomoc slika 1910, 1925, 1931 i stabla, shvatiti rodbinske veze osoba sa slike i njihovih potomaka, danas.

U daljum razgovoru sa Magdalenom i Stevom saznao sam brojne detalje iz porodicne istorije koji su mi do tada bili nepoznati.

 

Moj deda Paroskaj Nikola i njegova braca i sestre su verovatno svi rodjeni u kuci  br.7 u uluci Banatic.

Medjutim moja pretpostavka je, da tu kucu nije pravio moj pradeda odnosno cukundeda vec da su tu kucu najverovatnije kupili kada su se Janko(Amerika) i Mihailo(moj pradeda) podelili imovinu a pre odlaska Janka u Ameriku, medjutim ovu moju pretpostavku svakako treba proveriti i ispitati.

Moj Cukundeda, pradeda i njegov brat imali su dva jutra vinograda na Popovici-Fruskoj Gori.Taj vinograd je bio poznat, u okolini, kao jedini sa  kopanim bunarom a imali su i podrum iza kuce u ul.Banatic gde su i prodavali vino proizvedeno u ovom vinogradu.

 

Cukundeda i pradeda  su se pored vinogradarstvom bavili i zemljoradnjom i povrtlarstvom a svoje proizvode su iznosili na lokalne pijace i koristili za svoje potrebe.

Vreme je prolazilo, i sa sobom donosilo promene u svakodnevni zivot.

 

Deca moga pradede, medju njima i moj deda Nikola, su odrastala i svako od njih je krenuo nekim svojim putem. Pored vinogradarstva i zemljoradnje Nikola i Janko su usluzno testerili drva, Aleksandar je bio vatrogasac, Djura zidar. Ubrzo posle tragicne smrti mog pradede, vinograd se prodaje i od to trenutka, svako od dece Paroskaj Mihaila krece svojim putem.

Interesantno je pomenuti da Paroskaj Djura odlazi-emigrira u Ameriku uz pomoc ocevog brata Janka, ali ubrzo od strane vlasti biva proteran jer se bavio proizvodnjom i prodajom alkohola, sto je u to vreme u Americi bilo zabranjeno-vreme prohibicije. Djura iako zenjen dva puta nije imao dece kao ni njegov brat Janko. Zapravo Janko i njegova zena Verona imali su cerku Anjicku koju su usvojili od Veronkine sestre iz Ceske, danas potomci Anjicke zive u Novom Sadu u ulici Orlovica Pavla. Decu odnosno potomke iza sebe nije ostavio ni Paroskaj Denci.

 

 

Deo stabla Paroskaj-Babic(Karadzic)

 

 

Ratne godine 1941-1945 razdvojile su zauvek Ofenbeher(Paroskaj)Mariju od njenog supruga Piste. Pista nakon sto je mobilizovan, biva zarobljen i odveden u sovjecki logor a Marija posle rata biva prinudjena da se iz Kulpina sa decom vrati u ul.Banatic br 7. Kasnije dvoje od ukupno cetvoro dece Marije i Piste ce seli u Nemacku (Ofenbeher Aleksandar i Ivica) a dvoje ostaju u Srbiji (Ofenbeher Steva i Mihajlo).

 

Susret i razgovor sa Stevom i Magdalenom mi je zaista pomogao da saznam puno o proslosti Paroskaja. Naravno, bilo je dosta pitanja na koja, nazalost, ni oni nisu zanali da mi odgovore, a na koja da su zivi , bi svakako znali da mi odgovore pradeda i cukundeda. Ovako mi ostaje da ulozim dodatni napor da bi na neka od njih (na koja je to sada moguce) saznao odgovore.

 

Rastajuci se sa Stevom i Magdalenom dogovorili smo se da se ubrzo ponovo sretnemo, ali ovog puta u punom sasatvu. To se i dogodilo. Najpre nas je posetio Ofenbeher(Ivice)Ivica iz Nemacke, koji je par nedelja bio u Srbiji na godisnjem odmoru, a zatim i Ofembeher Steva, Verica i Karadzic(Babic) Magdalena.

 

Ove prve susrete smo ovekovecili  fotografijama.

 

 

 

 

Paroskaj Vesna, Ofenbeher(Ivice)Ivica, Paroskaj Janko i  Miroslav

 

 

 

Ofembeher,Verica ,Steva, Karadzic(Babic) Magdalena, Paroskaj Janko,Zuzana i Vesna

 

Ostalo mi je jos da zavrsim deo porodicnog stabla potomaka Paroskaj(Mihaila)Aleksandra, njega

mi je sastavio njegov unuk Paroski(Petra)Aleksandar.Ne, nisam naparvio stamparsku gresku kada sam napisao Paroski.

 

Potomci Paroskaj(Mihaila)Aleksandra,se danas, oni koji nose njegovo prezime vode kao Paroski (srpsko prezime). Na ovu promenu prezimena uticala je posleratna administracija koja je decu Paroskaj(Mihaila)Aleksandra vodila kao Paroski (Petra,Ruzu i Mihajla).

 

“Zahvaljujuci” tome danas, se potomci Aleksandra prezivaju Paroski.

  

 

Jos nesto u vezi prezimena.

 

I ja se cesto nadjem u nezgodnoj poziciji kada sagovornik prvi put cuje moje prezime. U velikom broju slucajeva kada ga izgovara, ili pokusa da ga zapise, on to uradi na pogresan nacin. Tako sam cesto Paroski (najcesce), zatim Paroskai, Paroskaji, cesto Paroska a nekada i Piroska .

 

Mozda je bitno i objasniti zasto su Janka Paroskaja u Americi vodili pod prezimeno Paroskai. U to vreme, 1903 godine, kada Janko odlazi u Ameriku, Novi Sad (Ujvidek) je tada bio u Austro-Ugarskoj a kako je madjarski jezik bio sluzbeni jezik, na njega su se prevodila i imena i prezimena.

Da bih ovo objasnio bolje, navescu kao primer bas slucaj Paroskaj Janka.

Paroskaj Janko(rusinski jezik) = Paroskai Janos(madjarski jezik) = Paroskai John(engleski jezik)

 

Posmatrajuci imena u porodicnom stablu, na kojem se nalaze sedam dokoljenja-generacija, primecujemo da se neka imena cesto ponavljaju (Mihajlo 3 puta, Janko 3 puta, Marija 3 puta, Aleksandar3 puta, Jelena3 puta,Djura 2 puta…).Neko bi rekao nedostatak mastovitosti prilikom davanja imena deci, a ja postovanje svojih rodjaka i predaka.

 

Sada bih se vratio na pricu sa samog pocetka odnosno sada cu detaljnije napisati podatke o nasim Amerikancima koje sam saznao zahvaljujuci nesebicnoj pomoci Pavla Poversa.

Kao sto sam to vec i ranije napomenuo, najveci problem kod pronalazenja potomaka Paroskaj Janka (Paroskai John) iz Amerike su bila prezimena njegovih cerki nakon udaje tj. njihovo nepoznavanje (osim Sherbula(Paroskai)Juli).

I na njihovim malobrojnim slikama, koje sam imao, na njihovim poledjinama su se nalazila samo imena bez prezimena.

 

 

Jedan takav primer ( na poledjini su se nalaze samo imena bez prezimena.)

 

 

 

 

Buchko(Paroskai)Mary, Buchko Andrew i Paroskai Anna

 

 

Resenje zagonetke je najzad bilo blizu kada je Paul Powers, u popisu stanovnistva americke savezne drzave Ohajo(Klivlend) iz 1930 godine, pronasao Paroskaj Janka (Paroskai John-a).U tom popisu moze se procitati da su zajedno sa njim i njegovom suprugom Paroskai(Andrejcik)Justinom na istoj adresi odnosno zajedno sa njima ziveli i njihova cerka Mary, njihov zet Buchko Andrew i njihov sin John tj. Janko.

  

 

Popis stanovnistva americke savezne drzave Ohajo (Klivlend) iz 1930 godine

 

Nedugo zatim, Paul Powers je pronasao i stupio u kontakt sa Candow(Buchko)Ivadell- mala plava devojcica sa gornje slike inace paunuku Paroskaj Janka (Paroskai John-a).

 

Candow(Buchko)Ivadell i ja uspostavili smo kontakt uz pomoc Pavla, i razmenili par mejlova u kojima smo ukratko jedno drugom prepricali istoriju nasih rodjackih porodica.

Ivadell mi je mi je ispricala o zivotu njenih roditelj i njihovih roditelja i obecala mi je da ce mi poslati stare porodicne slike i dokumente, sto cu i ja takodje uraditi kada zavrsim ovo moje mini istrazivanje.

Nedavno mi je Paul Powers javio da je na tragu pronalazenja potomaka Paroskai Helen ( trece cerke Paroskaj Janka). On je internetu pronasao listu sklopljenih brakova u Ohaju i tamo je pronasao da je Paroskai Helen bila udata za Bucko John-a (Bucko Janka). Prezime Bucko je takodje rusinsko, to nam govori koliko i kako su se u tudjini (novom okruzenju) nasi Rusini drzali na okupu.

 

Iz svega ovog sledi da su se dve rodjene sestre Paroskai Helen i Mary udale za rodjenu bracu Bucko-Buchko John-a (Janka) i Andrew-a (Ondra). U razgovoru sa Ivadell doznao da je familija Bucko-Buchko iz Vukuvara.

 

Deo stabla Paroskaj-Amerika

  

I tako sam dosao do skoro samog kraja ovog mog istrazivanja-do danas. Istrazivanju jos nije kraj,ima dosta toga sto me jos interesuje i sto ceka da bude otkriveno.Kao i do sada moram se drzati zirosevog saveta sa pocetka, polako i strpljivo i rezultat, siguran sam, nece izostati.

 

U ovom svojevrsnom eseju nisam imao nameru da se bavim sadasnjim vremenom, odnosno sadasnjim zivotom zivih potomaka Paroskaj Mihaela (1839-1919), vec da otrgnem od zaborava proslost familije i da je zabelezim, umnozim, i podelim svima koje ona zanima, da se ne bi ponovila situacija (kao sto je to bilo samnom) da neko koga mozda bude u buducnosti zanimala porodicna proslost jednostavno nema nacina i nema od koga da je sazna .

 

Zadatak koji sam postavio pred sebe sam gotovo resio. Kompletirao sam porodicno stablo koje sadrzi: muske i zenske grane sa preko stotinu imena, godine rodjenja i smrti, devojacka prezimena…Uz pomoc stabla mozemo videti lagani proces acimilacije-utapanja, odnosno mesanje Paroskaja, koji su poreklom Rusini, sa nacionalnostima okruzenja, nacionalno sarolike Vojvodine-Slovake, Nemce, Madjare, Srbe, Hrvate. Na poledjini porodicnog stabla, ispod slike Paroskaja iz 1910, sam dao spisak danas zivih potomaka Paroskaj Mihaela (1839-1919) i Paroskaj(Juhas)Helene, i njihove adrese.

 

 

Porodica Paroskaj (Zuzana,Vesna, Janko i Miroslav) 2004 godina

 

 

 

Tromedja Poljske, Slovacke i Ukrajine (Podkarpatska Rus)-region iz kojeg su se Rusini naseljavali u Juznu Ugarsku, danasnju Vojvodinu, od 1745 godine.

 

 

   I na kraju da zakljucim. Danas, potomci Paroskaj Mihaela (1839-1919) i Paroskaj(Juhas)Helene zive u Srbiji, Nemackoj i Americi i govore srpskim, nemackom, engleskim i rusinskim jezikom (moja porodica). Pored cinjenice sto neki od njihovih potomaka ne znaju odnosno ne govore rusinski jezik, vecina njih je svesna svog, delom, rusinskog porekla.

 

 

       

Copyright © 2007 Paroškaj Miroslav, All Rights Reserved